Трампов царински рат против остатка света: Тектонски поремећај у глобалном трговинском систему

Доналд Трамп је 2. априла шокирао свет најављујући свеобухватне „реципрочне“ царине на увоз из целог света, које ће ступити на снагу за седам дана. Минимална царина од 10% важиће за око 120 земаља и територија, док ће више стопе бити примењене за додатних 60 држава које имају велике трговинске суфиците са САД.

Главна мета је Кина, чија ће кумулативна царинска стопа достићи невероватних 54% (што укључује и царину од 20% која је већ уведена раније ове године). Друга велика мета је ЕУ, која ће после шока са увођењем царина од 25% на извоз аутомобила и аутомобилских делова у САД, сада бити погођена са реципрочним царинама од 20%.

Међу земљама које су суочене са високим царинама су и Вијетнам са 46%, Јапан са 24%, Јужна Кореја са 25%, Индија са 26%, Камбоџа са 49%, Тајван са 32%. Чини се да је Британија, као што се и очекивало, добро прошла са минималних 10%.

Има индиција да се америчка администрација приликом одређивања реципрочних царина послужила првим резултатима из Гугл претраге о америчком трговинском дефициту са појединим државама, па и Србијом. И ту нисмо имали среће, јер смо у јануару 2025, на основу кога се радила анализа, имали велики суфицит (Америка је извезла у Србију робу у вредности од 16,9 милиона долара, а увоз је био 66,5 милиона долара). Иначе, да су узети подаци из целе 2024, када је наш робни извоз у САД од 619 милиона евра био за око десетину нижи од увоза из те земље, вероватно би добили царину од 10%, а не 37%.

Иначе, Србија у Америку највише извози ИТ услуге, које нису обухваћене царинама. Од робног извоза, највише извозимо оружје, ауто делове, челик, и потенцијално аутомобиле из Крагујевца. Сви ти производи ће бити у ризику да изгубе ценовну конкурентску предност на тржишту САД (аутомобили и ауто делови подлежу царинама од 25%).

Према објашњењу из Беле куће, царинске стопе су индивидуализоване на основу процене америчке владе о царинама и нецаринским баријерама које те земље намећу на америчку робу (износ је потом „великодушно“ преполовљен). Наиме, Трамп и његови саветници тврде да пракса многих трговинских партнера ставља стране компаније у конкурентску предност на САД тржишту на штету америчке производње.

Циљ Беле куће је да се делимично неутрализују ефекти царина на америчку робу и других мера за које Вашингтон сматра да доводе америчке произвођаче у неповољан положај. То су: (скривене) државне субвенције домицилним компанијама, потцењени курсеви у односу на долар, високи ПДВ (који су еквивалент царинском намету), слаба заштита америчке интелектуалне својине. Истина, земље у развоју имају тенденцију да одржавају више царине на увоз одређене робе да би заштитиле радна места и поједине индустријске секторе, као и аграр, све док не достигну одређени ниво глобалне конкурентности. Последично, већина економија има више царине на увоз из САД него обрнуто.

Повезано са већ раније познатим царинама, постоје неки изузеци. Челик, алуминијум и аутомобили, који већ подлежу Трамповим царинама, неће додатно бити оцарињени. Бакар, фармацеутски производи, полупроводници и производи од дрвета такође ће бити изузети, имајући у виду њихову „оскудност“ у САД. Будући да је већи део производа из Канаде и Мексика под недавно уведеним царинама од 25%, ове земље неће бити предмет новог царинског режима.

Политичке и економске реакције широм света

Инвеститори су објављивање новог Трамповог царинског плана, односно снажно подизање царина за практично цео свет, описали као „најгори од најгорих сценарија“. Најреперкутивније су реципрочне царине према Кини од чак 34%, које треба додати на 20% уведених пре непуних месец дана, као и царине на увоз из ЕУ од 20%. Ствар погоршава то што се обе економије спремају за контраудар. Ипак, очекивано је да највећи број земаља неће бити спреман да уђе у отворен трговински рат са Вашингтоном, те ће реторзивне мере и најснажнијих глобалних економија бити нереципрочне, што је последица глобалне доминације САД – економске, војне и дипломатске. 

Дан након објављивања „реципрочних царина“, светске берзе бележе значајан пад капитализације. Главни разлог је то што инвеститори нису калкулисали са тако високим царинским стопама према двема највећим светским економијама после америчке (кинеској и европској). Оно што је позитивно је да су окончани месеци спекулација и неизвесности.

Паневропски индекс акција, Stoxx 600, је опао за 2,5%, док је водећи јапански индекс, Nikkei 225, смањен за 2,7%. С друге стране, Shanghai Composite Index је забележио маргиналан пад. Наиме, инвеститори у кинеске акције процењују да ће држава предузети одлучне кораке да заштите економију након драконских америчких царина.

Америчке берзе се налазе у снажном паду (S&P 500 је у на почетку трговиња у четвртак у минусу од 4%), док је вредност Биткоина још више умањена. Процењује се да ће тржишна вредност од близу две хиљаде милијарди долара бити избрисана из индекса Standard&Poor's 500, који обухвата 500 највећих корпорација у САД, те да ће технолошки гиганти Епл, Амазон и Нвидиа генерисати велики део тих губитака.

Уз постојећу перцепцију да ће се повећање царина негативно одразити на глобалну економију, тржишта берзанских роба, од нафте до индустријских метала и житарица, су под снажним ударом. Цене сирове нафте су током 3. априла смањене за 7%. Остале сировине, од бакра до соје и памука, такође су у значајном паду, као и цене природног гаса на европском тржишту.

Истина, слабљење америчке валуте ће донекле ублажити ову опадајућу динамику берзанских роба (будући да су оне индексиране у доларима). Наиме, долар је ослабио према евру за преко 2%, а аналитичари City Bank сада циљају (као „дугу позицију у евру“) 1,15 долара за евро, јер предвиђају већи „ударац“ када су у питању приноси на америчке акције (-11%) у односу на европске (-5%).

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је да ће „последице бити страшне за милионе људи широм света“, те да ЕУ убрзано ради на првом пакету контра-мера, додајући ипак да није касно да се проблеми реше преговорима. Индикативно је да се Немачка и Француска залажу за што оштрији одговор.

Брзе реакције земаља ЕУ нису изненађујуће, будући да се петина извоза Уније пласира у Америци, што је скоро два и по пута већи удео него онај који има Кина на истом тржишту (посебно су погођени немачки произвођачи аутомобила). И Пекинг је обећао одмазду против „типичног насилничког понашања Доналда Трампа“, али није спецификовао конкретне мере.

Ваља подседити да Трамп воли прво да шокира, а затим да преговара. Током свог првог председничког мандата, омогућио је ослобађање од царина за неке државе или производе након интервенција америчких лобиста. Он је већ сигнализирао да би и реципрочне тарифе могле бити подложне променама, ако трговински партнери „предузимају значајне кораке да поправе нереципрочне трговинске аранжмане и ускладе се са САД по питањима економске и националне безбедности“. У том смислу, охрабрујуће су речи америчког министра финансија Скота Бесента, који је рекао да су предложене царине максимални износи, наравно под условом да погођене државе не направе узвратне мере.

Нова правила игре

Извесно је да Трампов нови „царински цунами“ мења правила игре, не само за америчку, кинеску или европску, већ и за глобалну економију, која би се могла суочити са озбиљним успоравањем. Према Фичу , многе земље ће вероватно завршити у рецесији.

Бројни академски економисти сматрају да Трамп „диже у ваздух“ послератни систем који је учинио САД и свет просперитетнијим. Међутим, није мали број аналитичара који указују да је основни циљ нове администрације у Вашингтону снажна либерализација америчког тржишта за коју је неопходно „затварање“ споља.

Та нова визија укорењена је у ономе што би се могло назвати „националним капитализмом“. Ради се о филозофији радикалне либерализације која одбацује државну интервенцију, прихвата приватизацију и снажно се ослања на тржишне силе да преобликују економију – и то унутар сопствених граница. С тим повезано, управо је сврха Трампових царина изоловање САД док се упуштају у радикалну тржишно оријентисану рекалибрацију, уклањајући негативних утицај државних економских модела трговинских партнера САД (Кина је главна мета).

Амерички министар финансија Скот Бесент био је прилично јасан у ауторском тексту за лондонски „Економист“: „Слободна трговина је у извесној мери у тензији са слободним тржиштима“. По њему, високе царине ће бити ефикасније од микро-економских интервенција (попут индустријске политике) које се генерално ослањају на владу да бира победнике и губитнике.

Да ли је ера глобализације завршена?

Трампов највећи „царински удар“ до сада шаље јасну поруку америчким и страним компанијама: eра глобализације, са Америком у њеном центру, је завршена. Бела кућа жели да се роба која се продаје америчким потрошачима производи у америчким фабрикама – чиме се завршава подршка „турбо-глобализацији“ која је била генератор раста светске економије деценијама. Трампова амбиција (Made-in-America) је да инвестиције које су последњих година ишле у Кину, Вијетнам, Мексико, Кореју или Јапан преусмери ка САД. 

Правдајући своју меркантилистичку трговинску политику, Трамп оптужује и „противнике“ и „савезнике“ да су искористили глобални трговински систем, успостављен од стране Вашингтона након Другог светског рата, да би форсирали свој извоз истовремено ограничавајућу увоз. Неки аналитичари кажу да такве политике заиста доводе до трговинских дефицита у САД, иако већина мејнстрим економиста наводи упорне буџетске дефиците САД и ниску стопу штедње као главне покретаче растућег трговинског дефицита те земље. У прилог томе говоре и бројне студије, које указују да високе царине смањују потребу за иновацијама и профитабилност (индикативани су негативни резултати које су имале америчке индустрија челика и аутомобила 1950-их и 1960-их, пре него што је глобална конкуренција разоткрила њихове недостатке).

Ипак, постоје неки знаци да Трампова стратегија даје ефекте. Отприлике половина немачких инжењерских предузећа жели да подстакне америчке инвестиције (према новембарском истраживању Немачког удружења за машинску индустрију). Слично је и неким другим државама, посебно Тајваном. Инвестиција ТСМЦ-а (Taiwan Semiconductor Manufacturing Company) само је једна од многих планираних.

Ипак, индикатори пословних инвестиционих намера, које је објавио ФЕД, сугеришу да се планови корпоративне потрошње у целој привреди смањују у позадини неизвесности око царина. Још један проблем је да је америчка индустрија усмерена ка напредној технологији и нема спремне домаће залихе основних материјала и компоненти које се могу много јефтиније произвести у иностранству.

Ново доба протекционизма

По мишљењу уредништва угледног „Волстрит џорнала“, улазимо у нову протекционистичку епоху која ће нанети значајне штете америчкој, али и светској економији. Ако реторзивне мере буду широко распрострањене, резултат би могао бити смањење светске трговине и спорији раст, рецесија или чак депресија. Виши трошкови за америчке потрошаче и предузећа чине се неизбежним. Трамп доноси намерну одлуку о редистрибуцији дохотка са потрошача на предузећа (и раднике) која ће бити заштићена од конкуренције услед високих царина.

Штета би могла бити нанета и америчким извозно оријентисаним компанијама, посебно имајући у виду да чак 41% прихода водећих 500 корпорација (у оквиру S&P 500 индекса) долази из иностранства. Амерички извозници ће директно и индиректно трпети, не само од узвратних царина, већ и услед тога што ће друге земље склапати трговинске споразуме који дају преференцијални третман фирмама које нису из САД.

Budget Lab са универзита Јејл пројектовао је да би свеобухватне царине на увоз из Кине, Канаде и Мексика, ако се у потпуности примене, довеле до додатних трошкова од чак 2000 долара годишње за свако америчко домаћинство. Све то би условило успорен економски раст у САД, посебно ако три погођене земље снажно узврате.

Како то види уредништво „Волстрит џорнала“, ово ће постати велика прилика за Кину. Пекинг је постигао сопствени договор са многим од погођених земаља, а Трампова одлука даје му још једну могућност да користи своје велико тржиште за „приближавање“ америчким савезницима. Јужна Кореја и Јапан су „прве мете“, али најважније је проналажења заједничког језика са Бриселом или пак већим земљама чланицама ЕУ. Последично, више није сигурно да ће се све ове државе у перспективи придруживати Вашингтону да би се појачала или одржала контрола извоза високих технологија у Кину или да би се забранио рад компанија попут Хуавеја некада. 

Цена изгубљеног америчког утицаја биће знатна. Трамп, мислећи да су привлачност америчког тржишта и америчка војна моћ довољни да се друге државе повинују вољи Вашингтона, изоставља из једначине „меку моћ“, а то укључује могућност да се верује Америци као поузданом савезнику и трговинском партнеру. С тим повезано, Трампoвe политике могле би довести до краја економског лидерства САД, које је добрим делом било засновано на посвећености ширењу „слободне трговине“. У најгорем случају, светски трговински систем би могао да се претвори у нешто налик ономе из 1930-их.